U našem Udruženju se u sredu 7.2 2013. odrzao veoma zanimljiv sastanak.
Naime,iako se nase udruzenje ne bavi direktno problemom autizma ili
cerebralne paralize, jer to nisu retke bolesti i postoje vec udruzenja
za tu vrstu problema sirom Srbije, peticija za status
Roditelj-negovatelj je postigla jos jednu dobru stvar. Majke iz
Beograda , Dragica Maksinovic, Vida Tomic i Dijana su nam se
pridruzile i u toku peticije i sakupile zaista veliki broj potpisa
podrske. One su i bile inicijator ovog sastanka kom je takodje bila
prisutna i Vesna Petrovic iz Republickog udruzenja za autizam koja je
dala peticiji punu podrsku.
Mislim da je jako dobro sto se povezujemo iako nisu iste bolesti u
pitanju, ali je sigurno da svi imamo i zajednickih problema, sto
dokazuje i ova zajednicka lavovska borba za status
Roditelj-negovatelj.
na pocetku peticije, dok jos niko ni sanjao nije da cemo dobiti toliku
podrsku(pa ni mi sami) , nekoliko majki cija su deca clanovi pojedinih
republickih udruzenja ili saveza su nam se zalile da ne dobijaju
podrsku u sakupljanju potpisa i nikom od nas nije bilo jasno zasto.
Nekako se podrazumevalo da se organizacije koje imaju isti problem kao
i mi, udruze sa nama, ali to nije bas tako…u praksi. Ali,kad su
shvatili koliku podrsku smo dobili, naglo su se predomislili. I to je
ok- bolje ikad nego nikad, zar ne.Ja bih Vam sad ovde mogla citavu
knjigu napisati o tim ljudima , ali ipak necu, jer nisu vredni toga.
Neka bude da je to sve bio „jedan veliki nesporazum“ ko sto rece g-dja
iz jednog saveza koji okuplja 24 organizacije za pomoc osobama sa
smetnjama u razvoju.Posebno me je odusevilo sto su se te majke iz
Beograda angazovale u nasoj borbi za enteralnu hranu , iako njihovoj
deci to ne treba, nesebicno nama pomazu. TO JE TO , ZAR NE? Devojke,
jos jednom puno hvala na svemu!!
Naravno , Dusica Vukosavljevic, Sadra Ivankovic(ug sreca) i ja smo,
smo bile njihovi domacini u prostorijama naseg udruzenja Zivot.
Definitivno- ZAJEDNO SMO JACI!
