Na adresu porodice Mirosavljević stiglo je pismo iz Amerike koje je, nakon što je saznao da je Zoja preminula, napisao jedan od doktora-naučnika koji rade na leku za Batenovu bolest.
„Draga Bojana,
Bio sam jako ožalošćen kada sam čuo da je vaša voljena Zoja izgubila bitku sa Batenovom bolešću“ –doktor započinje pismo.
„Frustriran sam što nismo uspeli da razvijemo tretman dovoljno brzo da bude dostupan i njoj. Ti i Zoja ste bile inspiracija svima u našem timu da rade brže i napornije kako bi enzimska i genska terapija bile dostupne svoj deci sa ovom groznom bolešću. Tvoja volja da se ne predaš nasuprot preprekama biće mi vodilja u daljim nastojanjima da izlečimo ovu opaku bolest.“
„Naš budući rad na genskoj terapiji posvetićemo sećanju na Zoju i na tvoje velike napore da je spasiš…“
„…kada lek počne da se primenjuje, deca koja budu imala koristi od njega će to u velikoj meri da duguju Zojinoj borbi i tvojim velikim naporima da je spasiš.“
„Iako Zoja sada nije fizički sa nama, deo nje će uvek živeti u deci koja budu primala terapiju koja je nastala iz inspiracije koju ste nam ti i Zoja pružile.“
Ovo pismo je dokaz koliko je naša Zojica uticala na ljude širom sveta i kolika je srca dotakla. Volimo te Zoja i zauvek ćeš živeti u nama!