Danas, 17.januara 2012, Bojana i Danilo Mirosavljević i Stevan Čović, osnivači Udruženja građana „Život“, obreli su se po ko zna koji put u Republičkom zavodu za zdravstvo. Medijski pritisak je primorao predstavnike RZZO-a da nas pozovu na sastanak a naši sagovornici ovoga puta bili su direktor Sektora za medicinske poslove gđa Lola Matić i direktor Sektora za lekove dr Vesna Andrić.
Naš glavni problem sa kojim se susrećemo je nemogućnost nabavke lekova i osnovnih medicinskih pomagala, koje su nadležne institucije u obavezi da obezbede za našu decu!
Sasvim jasno, propraćeno nedvosmislenim nalazima lekara stručnjaka, overenim i pečatiranim, izložili smo sledeće probleme:
– Nemogućnost nabavke leka klobazam(frisium)- u pitanju je antiepileptik koji je prepisan našpj deci, koji se nalazi na D listi lekova, ali i pored toga pedijatri ne žele da ga prepišu jer nisu obavešteni da je ovaj lek na D listi, a apoteke ga nemaju iz istog razloga
Uz početnu nevericu da je to stvarno tako, nakon našeg zahtevanja da one lično dođu sa nama u bilo koju apoteku u Novom Sadu, Vrbasu ili Subotici i zatraže lek frisium, dobili smo obaveštenje da su izabrani lekari dužni da vode evidenciju o promenama na listi lekova (pa i D listi) kao i da su sve državne apoteke u obavezi da nabave svaki lek koji se nalazi na ovim listama.
– Činjenica da su našoj deci prepisani lekovi kao što su zonisamid, ospolot, hloral hidrat i hloral durat, koji se ne nalaze na listi priznatih lekova u Srbiji.
Dobili smo odgovor da medicinska institucija ima pravo da nabavi bilo koji lek koji se koristi bilo gde u inostranstvu ukoliko smatra da je to potrebno. Isto tako, ta institucija je u dužnosti da obezbedi taj lek za pojedinačnog pacijenta kako tokom boravka u bolnici tako i nakon izlaska iz bolnice dokle god traje lečenje.
– Činjenica da je uprkos preporuke lekara specijaliste da je našoj deci obavezan tzv. oksigenator (zato što usled jačeg epi napada duže vremena ostanu bez vazduha te da bi se sprečilo oštećenje mozga), ona taj aparat ne mogu da dobiju jer nisu plućni bolesnici.
– Činjenica da iako u zakonu piše da ukoliko postoji potreba pelene mogu da se izdaju na recept za decu od 3 godine pa naviše, većina apoteka ima samo pelene za odrasle pod izgovorom da su to jedine koje se daju na recept.
Odgovor je bio da ne postoji ograničenje što se tiče marke ili veličine, te da je apoteka dužna da nabavi pelene za svakog pacijenta.
– Molbom Odeljenja za finansije Dečije bolnice u Novom Sadu, koja je overena i pečatirana od strane trojice stručnjaka, da se Zoji Mirosavljević obezbedi specijalna hrana za hranjenje preko PEG sonde.
Iz svega navedenog proizilazi da mi kao roditelji bolesne dece, treba da učimo pedijatre njihovom poslu, zatim apotekare a konačno i direktore najviših medicinskih institucija u zemlji. Naravno da se nismo zadovoljili samo time i bili smo uporni u zahtevanju da RZZO sprovede odlučne mere u rešavanju ovih problema. Evo obećanja koje smo dobili:
– RZZO će obavestiti sve svoje filijale da pošalju dopise svim pedijatrima da su dužni da izdaju recepte za sve lekove sa D liste. Dopise će dobiti i sve državne apoteke sa napomenom da su dužne da pomenute lekove nabavljaju. Sličan dopis apoteke će dobiti i u vezi pelena.
NAPOMENA: Ukoliko državna apoteka nema određeni lek, apotekar je dužan da potpisom i pečatom na poleđini recepta overi da apoteka nije u mogućnosti da obezbedi lek. Pacijent tada može lek nabaviti bilo gde u inostranstvu i uz račun i overen recept, lokalna filijala RZZO-a će mu refundirati novac.
– Što se tiče oksigenatora i lekova koji nisu priznati, dobili smo obećanje da će na sledećoj komisiji (podkomisiji M) ovi problemi biti uzeti u razmatranje. Nadamo se da će lekovi biti stavljeni barem na D listu a da će se uneti izmene u pravilnik oko izdavanja oksigenatora. Obzirom da to može da potraje i nekoliko meseci, predstavnici RZZO će u što kraćem roku poslati dopis direktoru Instituta za majku i dete (gde se naša deca leče) a uskoro zatim i organizovati sastanak sa njim i naložiti da nam se obezbede potrebne količine lekova.
– Što se molbe za specijalnu hranu tiče, rečeno nam je da je Dečija bolnica dužna da pribavi tu hranu i naše sagovornice su obećale da će da ispitaju u čemu je problem.
I deluje kao opet ista stara priča. Prvo smo se susreli sa tobož nevericom da pedijatri ne znaju koje lekove mogu a koje ne mogu da prepišu, sa nevericom da apoteke ne nabavljaju sve lekove i medicinska pomagala koje su u obavezi kao i da medicinske instutucije ne obezbeđuju lekove i pomagala koje njihovi stručnjaci prepisuju. Zatim su usledila mnoga obećanja koja se skoro nikad ne ispunjavaju, pozivanja na kojekakve nepostojeće fondove i komisije koje postoje samo na papiru. Da li će se ovaj put obećanja završiti isto kao i obećanje ministra Zdravlja da će pomoći našoj deci? Šta Vi mislite?
U svakom slučaju, ovde su izložene neke procedure koje će mnogima biti od koristi. Ako ništa drugo, da znate šta možete da zahtevate od svog izabranog lekara ili svoje apoteke.